Нестао Мате панел (Missing Mate Panel)

Поштовани читаоци блога, нисам баш намеравао да напишем данас овај текст, обзиром да је блог намењен искључиво почетницима, а у текстовима на блогу још није обрађена тема инсталације додатног софтвера. Међутим, после више година успешног коришћења оперативног система Линукс Минт данас сам први пут наишао на проблем који нисам могао да решим и због кога сам већ био близу одлуке да систем изнова инсталирам. 

Сходно томе, а у жељи да новим корисницима и почетницима помогнем да превазиђу проблем на који ће вероватно и они наићи ипак сам одлучио да поделим са читаоцима неочекивани проблем, али и поступак за његово решење.

Шта се догодило?

После успешног ажурирања оперативног система рачунар је наставио нормално да ради све до данас (дан - два после ажурирања) када је после укључивања и учитавања оперативног система са радне површине нестао дојњи панел са свим аплетима који су се на њему налазили. 

Ово не би требало да буде неки велики проблем за искусне кориснике, али почетницима би сигурно било фрустрирајуће обзиром да на радној површини немају ни Мени аплет помоћу кога би могли покренути било који програм. Стога, у тексту који следи приказаћу како сам решио новонастали проблем. 

Први корак који сам предузео у покушају решавања неочекиваног проблема је одјављивање са система (енглески log out) и то истовременим притиском на тастатури комбинације тастера Ctrl + Alt + Backspase као на слици испод. Надао сам се да ће поновно учитавање радне површине и свих корисничких подешавања решити проблем. 

Ctrl + Alt + Backspase (Одјављивање са система)

Mail Client - Thunderbird Mail

Увод

Пријем и слање електронске поште путем интернета је интернет сервис који је настао сада већ далеке 1972. године, а замишљен је као интернет сервис намењен академској заједници у сврху размене текстуалних електронских порука. Међутим, данас је овај сервис најраспрострањенији интернет сервис и представља поуздан начин преноса текстуалних и мултимедијалних порука - слике, музика, видео ... Зашто је овај сервис толико популаран и распрострањен међу корисницима, како у приватној тако и пословној комуникацији тешко је прецизно одговорити, али можемо да наслутимо да су разлози пре свега у његовој једноставности употребе и доступности.

Креирање имејл (e-mail) налога

Први корак у коришћењу интернет сервиса за размену имејл порука је свакако креирање имејл налога односно имејл адресе. Постоји читав низ добављача интернет услуга (интернет провајдера) и скоро сви уз услугу прикључења на интернет мрежу нуде и могућност креирања имејл налога. Такође и глобални интернет претраживачи и портали такође нуде могућност креирања имејл налога, а неки од њих и без накнаде. Нећемо их све набрајати јер би списак био подужи, али за потребе овог текста приказаћемо поступак креирања имејл налога на једном од водећих глобалних интернет претраживача, а то је Google.  Корисно је напоменути да се креирањем налога на овом интернет претраживачу не креира само имејл налог већ кориснику постају доступни и сви други сервиси које овај глобални интернет претраживач нуди.

Web Browser - Firefox Web Browser

Почињемо од овог текста да описујемо корисничке програме (апликације) које долазе подразумевано инсталиране са оперативним системом Линукс Минт. Оперативни систем Линукс Минт долази са великим бројем корисничких програма и алата за свакодневну употребу тако да је просечном кориснику углавном непотребно да додаје - инсталира нове програме. Пре него што кренемо са описивањем корисничких програма корисно би било да стекнемо општи увид у то какав све софтвер имамо на свом рачунару и каква је његова намена.

Према намени софтвер на рачунару можемо поделити на:

• оперативни систем са системским алатима чији је задатак да управља радом хардвера и представља везу између рачунара и корисника и
• апликативни софтвер који чине програми намењени обављању конкретних послова које корисник очекује од рачунарског система, нпр: писање текста, прављење табела, цртање, гледање видеа, слушање музике, интернет ...

Први програм који ћемо представити је програм намењен прегледању интернет сајтова или једноставно интернета. Одмах да скренемо пажњу да има више програма предвиђених за ову намену, а на оперативном систему Линукс Минт подразумевано се користи програм под називом Firefox (Ватрена лисица). Често се овај програм међу корисницима зове и Мозила према непрофитној организацији Mozilla Corporation која је творац овог програма.

Како би намена овог програма корисницима била јаснија, мада верујем да се многи свакодневно већ сусрећу са овим програмом, објаснићемо укратко шта је то интернет, како и где је настао, који су то сервиси доступни на интернету и слично.

Уклањање Windows-а из dualboot-a са Линукс Минтом

Почетни кораци свих корисника линукс оперативних система, па и Линукс Минта требало би да буду уопштено упознавање са линукс оперативним системима, потом са сличностима и разликама између дистрибуција и графичких радних окружења и са дистрибуцијом Линукс Минт коју желе да преузму са интернета и инсталирају. Такође, обавезно би требало да се детаљно информишу о начинима и поступком инсталације Линукс Минта као јединог оперативног система на рачунару или у тзв. dualboot варијанти у комбинацији са другим оперативним системом. Сви ови кораци су детаљно објашњени на овом блогу, те уколико испратите везе (линкове) означене у овом уводном делу текста можете и да их се подсетите.

Већина почетника поред свог дотадашњег Windows оперативног система (без обзира на верзију истог) инсталира Линукс Минт у dualboot варијанти,  па и ја сам тако радио када сам се први пут сусрео са линуксом. Међутим, уколико сте, користећи Линукс Минт и читајући текстове на овом блогу, схватили да Вам Windows више није потребан и пожелели да са рачунара уклоните Windows оперативни систем те да Вам Линукс Минт буде једини оперативни систем надам се да ће текст који следи увелико да Вам помогне у реализацији те намере.

Линукс Минт Мате као Gnome 2

Претходним текстовима представљени су расположиви аплети у оперативном систему Линукс Минт које је на једноставан начин могуће додати на панел. Поједини од ових аплета су почетницима просто незамењиви и подразумевано се налазе на панелу (нпр. аплет Мени) док су други најширем броју корисника мање битни и скоро их никада неће користити. Осим ових аплета постоје и аплети који служе искључиво за забаву или разоноду (нпр. аплет Очи) те је постојала дилема да ли њих уопште представљати у текстовима, али ипак је преовладао принцип систематичности, а на крајњим корисницима је да изаберу шта им се од понуђеног највише допада и шта ће користити, а шта неће. Уосталом, то и јесте једна од основних филозофија линукс оперативних система - могућост избора.

Сходно тој филозовији да крајњи корисник увек има могућност избора, и подразумевани садржај као и распоред и изглед елемената на радној површини оперативног система Линукс Минт могуће је променити и прилагодити својим потребама и укусима, а у овом тексту биће приказан један од начина прилагођавања радне површине користећи комбинацију панела и аплета који се на њих могу додати.

Аплети који се ретко користе

Данашња тема је група аплета за које лично сматрам да ће већина корисника, па међу њима и почетници, ретко или никад имати потребу да користе. Поједини од ових аплета су чисто декоративне и забавне намене, док је један број њих функционалан, али постоје и други начини на које се могу урадити радње за које су ти аплети намењени. Приказаћемо све те аплете на једној слици (слика испод). Сви аплети се налазе у прозору Додај на панел, за који смо већ у претходним текстовима говорили да се отвара на радној површини када на панел кликнемо десним тастером миша, а потом у новоотвореном помоћном менију изаберемо истоимену опцију Додај на панел која се налази на врху помоћног менија.  Такође, уочавате да се у истом прозору налазе и аплети које смо већ помињали у претходним текстовима па их овде нећемо поново објашњавати. Ради поједностављења овог текста сви аплети су већ додати на панел и то редом кренувши од првог на врху (Програмче за онемогућавање уштеде) па према доле, а на панелу су сложени гледано са леве на десну страну.

Аплети који се ретко користе

Аплет Прикључење диска

Аплет који данас желим да Вам представим имаће вероватно најмање слика од свих до сада представљених аплета. Разлог за ово лежи у његовој једноставности, али и потребном предзнању да би корисник могао да разуме чему уопште овај аплет служи и како ради.

Почињено, наравно, додавањем аплета на панел на већ уобичајени начин. Један клик десним тастером миша на панел, а затим у отвореном помоћном менију бирамо опцију Додај на панел и у истоименом прозору који се овом радњом отвара на радној површини бирамо аплет Прикључење диска (слика испод).

Додај на панел - аплет Прикључење диска